| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Мајкл Џефри Џордан (енгл. Michael Jeffrey
најбољим кошаркашем свих времена.[2]
Мајкл Џордан је у НБА лиги провео 15 сезона са 30,12 поена по утакмици у регуларној сезони (највише у НБА). Освојио је шест НБА шампионата са Чикаго булсима, био 10 пута најбољи стрелац и пет пута најкориснији играч лиге. Девет пута је изабран у прву одбрамбену петорку, а три пута је био најбољи по броју украдених лопти. Од 1983. рекордних 49 пута се појавио на насловној страници часописа Спортс илустрејтед, а 1991. био је проглашен за спортисту године по избору овог часописа.[3] Проглашен је 1999. за „највећег северноамеричког спортисту у 20. веку“ по избору спортског канала ЕСПН, а други је на листи најбољих спортиста века по избору Асошијетед преса. Његов снажан одраз и закуцавање са линије слободних бацања донели су му надимке „Ер Џордан“ и „Његово ваздушно височанство“.[4]
Детињство[уреди]
Мајкл Џефри Џордан се родио у Бруклину, држава Њујорк, као четврто од петоро деце Џејмса и Делорис Џордан. Породица се из Бруклина преселила у Вилмингтон, Северна Каролина, када је Мајкл још био дете.[5] Много пре него што је почео да се бави кошарком, волео је да игра бејзбол са својим оцем[6] Још као тинејџер, Џордан је постао познат у Северној Каролини као одличан играч бејзбола и био је номинован за најкориснијег играча Бејб Рут лиге након што је његов тим освојио државно првенство. Џордан је похађао средњу школу у Вилмингтону, где није одмах успео да уђе у кошаркашки тим. Уместо тога, тренер Клифтон Херинг је веровао да ће Мајкл побољшати своју игру у јуниорском тиму. Као софомор у јуниорској екипи, Џордан, тада висок 180 cm, постизао је 25 поена по утакмици. Наредно лето је провео у индивидуалним тренинзима и похађајући разне кошаркашке кампове. Мајку је у развоју каријере много помогао његов брат Лари. Иако је био двадесетак центиметара нижи од Мајкла, Лари га је редовито побеђивао у игри један на један и развијао код њега такмичарски дух. За време летњег распуста Мајкл је нарастао до 190 cm и био је уверен да ће ући у школски тим.Кошаркашка каријера[уреди]
Колеџ[уреди]
Пре сениорске сезоне, Мајкл је отишао на кошаркашки камп Пет звезда, где је упознао тренера Универзитета Северна Каролина Дина Смита који је позвао младог Мајкла у свој тим. Новембра 1980. Џордан се уписао на Универзитет Северне Каролине. Као сениор је водио своју средњу школу до 19 победа. У почетку се игра тима базирала на Сему Перкинсу и Џејмса Вортију, будућих НБА-звезда, па је Мајклова улога у тиму била м ање значајна. Славу је стекао када је 1982. године, у завршници НЦАА првенства, у утакмици са Универзитетом Џорџтауна, постигао кош у последњој секунди и донео победу од 63-62, као и титулу. Своју снагу и умеће давања одлучујућих понеа показао је и против Црвене звезде на турниру у Солуну. Поред постигнутих 32 поена, постигао је и одлучујући кош за победу резултатом 105:104.[7] Тада је тренер Звезде Ранко Жеравица изјавио да је Џордан кошаркаш свемирске класе. Џордан је за овај тим играо још две године, да би се потом пријавио за НБА драфт.Чикаго булси[уреди]
Чикаго булси су на НБА драфту 1984. изабрали Мајкла Џордана као трећег пика, док су испред њега били Хаким Олајџувон (Хјустон рокетси) и Сем Боуи (Портланд трејблејзерси). Почетком осамдесетих, Булси су били један од лошијих тимова, а доласком Џордана, тим је почео да постиже боље резултате. У првој сезони у Булсима, Џордан је био најбољи стрелац (28,2), скакач (6,5), асистент (5,9) и имао највише украдених лопти (2,4) по утакмици. То му је донело награду за рукија године, место у олстар тиму, али је Чикаго испао у првој рунди плеј-офа. То се поновило и у следећих пет година. Булсе су редовно избацивали Селтиксиили Пистонси, а највећи проблем је био што није било играча који би помогао Џордану.У сезони 1985/86. повредио је стопало тако да је у регуларном делу одиграо само 18 утакмица. У првом кругу плеј-офа против Селтикса је постизао просечно 43,7 поена по утакмици. У другој утакмици је поставио рекорд по броју постигнутих поена у плеј-офу (63), али су, упркос томе, Селтикси прошли даље. Следећу сезону је завршио са 3.041 поеном (37,1 у просеку) — поставши тако тек други играч после Вилта Чејмберленакоји је у једној сезони постигао више од 3.000 поена. Те сезоне је први пут био водећи стрелац лиге, а још је шест пута освајао ту награду. Свој статус НБА суперзвезде запечатио је када је победио на такмичењу узакуцавању на Ол-стар викенду 1988. када је закуцао са линије слободних бацања.[8] Џордан је својим узорним понашањем на терену и одличним играма допринео повећању популарности НБА лиге и у САД и уЕвропи. Такође је и своје спонзоре, међу којима и компанију Најки, „уздигао у небеса“. Тинејџери су га обожавали, његове патике и мајице са бројем 23 ношене су свуда, а рекламе су саветовале људе да „буду као Мајк“. Године 1988. Џордан је био водећи стрелац лиге и освојио је титулу најкориснијег играча лиге. Булси су први пут дошли до финала Истока, али су изгубили од Пистонса.Шампионске године[уреди]
Пре почетка сезоне 1989/90, тадашњи помоћни тренер Булса, Фил Џексон, постао је главни тренер. Тада је представио свој чувени напад троугао, који је омогућавао Џордану да испољи своју прецизност, као и да асистира саиграчима, највише Скотију Пипенуу и Хорасу Гранту. У финалу Истока поново су се нашли Булси и Пистонси, и тек после седме утакмице Пистонси су се пласирали у финале. У наредном периоду, Џордан је сву пажњу преусмерио на побољшавање игре својих саиграча; Булси су више функционисали тимски, што је резултовало првом НБА титулом. Преко Пистонса на Истоку и Лејкерса у финалу, Булси су освојили титулу. Џордан је проглашен за МВП-а лиге и МВП-а плејофа. И у наредне две године, Булси су освајали титулу. Интересантно је поменути прву утакмицу финалне серије 1992. године против Портланда. Многи су тада оспоравали његов шут за три поена као и поредили са играчем Портланда Клајдом Дрекслером. Он је као одговор за полувреме постигао 35 поена уз 6 убачених тројки.
Нема коментара:
Постави коментар